Search
  • Naim Leo BEŠIRI

Sto puta ponovljena laž nikad nije istina

Ko odluči da veruje u laž toliko uvereno, da nastavlja da je širi brže, jače i bolje, ja tu ništa ne mogu osim da ponavljam činjenice, koliko njoj i njemu to bilo iritantno, činjenice se neće promeniti. Pa da krenemo o mitovima:


Da je sintagma „Milosrdni anđeo“ domaćeg porekla utvrdilo je više nezavisnih izvora. Pravi naziv NATO akcije bio je „Operation Allied Force“ (Operacija Saveznička Sila), dok se među oružanim snagama Sjedinjenih Država nazivala i Operation Noble Anvil (Operacija plemeniti nakovanj).


Poreklo imena „Milosrdni Anđeo“ nije najjasnije, ali pojedinci smatraju da je taj naziv potekao od naziva britanske humanitarne akcije na Kosovu koja se odigrala 1998, a koju je Bi-Bi-Si tada nazvao „Operation Angel's mission of mercy“ (Operacija Anđeoska milosrdna misija).


Društvenim mrežama se 2019. proširila slika Stefanosa Panajotisa, čoveka koji je navodno organizovao proteste, sprečio poletanje NATO aviona i blokirao aerodrom u Grčkoj za vreme NATO vojne intervencije, ali novinari koji se bave proverom činjenica brzo su utvrdili da se na slici ne nalazi Panajotis, već predstavnik grčke manjine u albanskom parlamentu Vanđel Dule.


Stiven Monagan, navodno penzionisani američki pilot je, sudeći po domaćim vestima 2019, tražio od Srbije dva miliona dolara odštete zbog preživljenih trauma tokom bombardovanja.

Utvrđeno je da je vest potpuno izmišljena i da potiče sa ruskog satiričnog portala Panorama pub.


Dva domaća medija plasirala su vest da je jedna pilotkinja NATO-a uspela da tokom bombardovanja u kontinuitetu leti i Jugoslaviju bombarduje čitavih 200 sati, prigodno nazivajući pilotkinju „ratnim zločincem“. Nikol Malčovski zaista postoji, i u ukupnoj karijeri je letela 188 sati.


NATO bombardovanje SR Jugoslavije bomabama koje su sadržale osiromašeni uranijum, još u vreme trajanja akcije pokrenulo je mnoga pitanja, a prethodna Vlada Srbije oformila je i komisiju koja ispituje posledice NATO bombardovanja.


Takva, nerazrešena situacija plodno je tle za širenje raznih vrsta spekulacija, od toga da je stopa otkrivenih karcinoma kod dece u Srbiji povećana zbog bombardovanja, do toga da osiromašeni uranijum ne izaziva samo rak, već i sterilitet i smanjivanje koeficijenta inteligencije.


Povodom tih optužbi iz NATO-a ukazuju na da je ta alijansa još 2001, u saradnji sa UN, formirala Komitet za osiromašeni uranijum koji je na osnovu nezavisnih dokaza „zaključio da upotreba osiromašenog uranijuma u NATO sukobu na Kosovu nije prouzrokovala stalni zdravstveni rizik“.


Oni dodaju i da je „nekoliko izveštaja Ujedinjenih nacija, uključujući i jedan iz 2014. godine, takođe zaključilo da mesta sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajan zdravstveni rizik za stanovništvo“.


Da u Srbiji od raka pluća značajan broj ljudi umire poznata je činjenica, ali je u jednom tekstu navedeno da je stopa smrtnosti od ovog karcinoma povećana za tačno 27,4 procenta od NATO bombardovanja 1999. godine do maja 2018. godine, kada je sporni tekst objavljen.

Iako se u njemu ne otkriva odakle potiče navedeni podatak, novinari koji se bave utvrđivanjem činjenica proverili su ove brojke u Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut koji se, između ostalog, bavi i statistikom vezanom za obolevanje i smrt od karcinoma u Srbiji. Iz te institucije naveli su da se u njihovim izveštajima „ne izveštava o faktorima rizika odgovornim za nastanak određenih vrsta lokalizacija raka”.


Zbog toga, ova vest koja se naizgled bavi obolevanjem od raka, zapravo služi tome da se još jednom kroz medijski napis provuče negativan narativ povezan sa NATO-om.


Manipulacije vezane za bombardovanje osiromašenim uranijumom vrlo su česte, a u svom najekstremnijem obliku one se bave masovnim obolevanjem dece od raka, za šta se okrivljuje NATO.


U objavljivanju podataka o deci koja su navodno umrla od raka zbog bombardovanja prednjači Komisija za istraživanje posledica NATO bombardovanja, ali u trenutku kada su u medijima osvanuli dramatični napisi o umrloj deci, izveštaj pomenute komisije i dalje je bio preliminaran, a ni do danas nije u potpunosti objavljen. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, uprkos preliminarnim istraživanjima komisije koja ispituje posledice NATO bombardovanja, saopštio je da se broj obolele dece nije značajno menjao u poslednjih 15 godina.


Sem osiromašenim uranijumom, srpski mediji bavili su se i biološkim oružjem koje NATO navodno stvara, a koje bi trebalo da „pobije sve Slovene“.


Krivotvoreći izjavu Vladimira Putina koji je 2017. izrazio zabrinutost jer se, kako je rekao, „u čitavoj zemlji prikuplja biološki materijal“, Informer je, godinu i po dana nakon pomenute Putinove izjave, tendencioznim tekstom propagirao priču prema kojoj NATO traži agens kojim se selektivno može uticati na ljude u zavisnosti od njihove etničke grupe. Da je stvaranje takvog agensa nemoguće za rusku nacionalnu TV rekao je Vladimir Harkov, tamošnji naučnik u oblasti genetike, a slično je potvrdila i srpska genetičarka Biljana Stojković u reakciji na sporni tekst.


U zavosnosti koga čitate, broj poginulih zbog posledica bombardovanja kreće se između 1500 i 5000 ljudi.


Konačan broj žrtava NATO bombardovanja ni do danas nije zvanično utvrđen. Međutim, dva pouzdana izvora govore sledeće:


Postoje različite procene – Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) u svom izveštaju iz 2000. godine zaključuje da se broj poginulih civila tokom NATO intervencije kreće između 489 i 528;


Amnesti u izveštaju iz 2000. govori slično i procenjuje broj poginulih zajedno s VJ i PS na 800.

Najrelevantniji podatak je FHP, koji je imenom i prezimenom identifikovao sve žrtve;


Tokom 78 dana, od posledica NATO bombi, 754 osoba je izgubilo život. Ukupno 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga;


Na teritoriji Srbije stradalo je 260 ljudi, u Crnoj Gori 10, a 484 na Kosovu.

Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika OVK.


U Srbiji je najviše civila poginulo u Surdulici (29 žrtava u dva napada); 16 radnika RTS-a u Beogradu; 19 civila u Nišu (u nekoliko napada); 15 u Aleksincu (ukupno); 15 u Grdeličkoj klisuri, kada je NATO pogodio voz u kretanju, uključujući i 3 NN žrtve.


Sve laži od razloga za rat s NATO-om, naziva vojne akcije, broja poginulih, posledica istog do gde se nalazimo danas i kako nam izgledaju odnosi s NATO-om nisu slučajne.


Bombardovanje je sled događaja u Vukovaru, Sarajevu i na Kosovu i ne može se razumeti van tog konteksta.


Milošević je taj koji je odgovoran najviše, pa onda njegovi derivati.


Rat je zlo! Ništa nam dobro nije doneo i zavio je mnoge familije u crno zauvek, a Miloševićevi derivati i dalje vedre i oblače po Srbiji.


TOME MOŽE DA SE STANE NA PUT 3. aprila.


Naim Leo Beširi


----


Podaci u tekstu su delimično ili u celosti iz Analize netačnih i manipulativnih narativa o odnosima Srbije i NATO, poimeničnog popisa žrtava NATO bombardovanja FHP-a, UNHCR-ovog izveštaja iz 2000. izveštaj Amnesty International iz 2000. i izveštaj Human Rights Watch iz 2000.

200 views0 comments

Recent Posts

See All