Search
  • Naim Leo BEŠIRI

Botove u zatvore

Botovi su kompjuterski programi koji samostalno komuniciraju ili reaguju na sadržaj autentičnih korisnika internet servisa ili društvenih mreža. Drugim rečima, po unapred zadatim kriterijumima kompjuterski programi lajkuju, dele, komentarišu pozitivno ili negativno, u ogromnim količinama, gotovo sve što se nalazi na internetu. Od vesti na našem omiljenom portalu do društvenih mreža kao što su Tviter, Fejsbuk, Instagram, TikTok i druge. Cilj je jednostavan, uticati na javno mnjenje i razmišljanja ljudi na način koji odgovara naručiocu posla.



U prenesenom značenju, titulu botova dobili su i stranački aktivisti koji za novac ili simpatije prema partiji masovno komentarišu, dele vesti, napadaju političke protivnike, novinare ili bilo koga ko ima drugačije mišljenje, jednostavno onemogućuju civilizovan politički dijalog.


Botovanje nije kažnjivo zakonom, za sada. Pravo na slobodno razmišljanje je garantovano. Međutim, da li su razmišljanja slobodna ukoliko se masovno na ista utiče, često nelegalnim instrumentima. Stranački aktivista vladajuće većine može srdačno navijati za svoju partiju i kritikovati druge i njihove politike. Međutim, kada vređa na rasnoj, nacionalnoj ili na osnovi bilo kog ličnog svojstva onda krši zakon. Istovremeno, ukoliko je isti aktivista fiktivno zaposlen u Javnom komunalnom preduzeću vodovod i kanalizacija, a zapravo sedi u Palmira Toljatija i botuje o trošku građana, tu se krše još nekoliko zakona i tu je stvar čista. Problem je što strogo kontrolisano sudstvo neće reagovati, ali to je tema za drugi tekst.


Veći problem su skupi sistemi za masovno zatrpavanje interneta sadržajem koji dolazi od lažnih ljudi, što je praksa koju zabranjuju sve društvene mreže. Tih naloga ima u nedogled i sada znamo da je hiljade lažnih naloga koje su podržavale predsednika Vučića, Tviter onomad ukinuo. Umesto da se tužilaštvo zainteresuje za slučaj, od Zagorke Dolovac ni traga ni glasa.


Praksu onlajn botovanja treba zabraniti zakonom jer šteti demokratiji, političkom dijalogu, slobodnim i fer izborima, pravu na informisanje, kao i mentalnom zdravlju korisnicima društvenih mreža.


U poslednje dve godine, prijavio sam, sakrio ili blokirao hiljade naloga na Tviteru samo po jednom kriterijumu – vređanje na pogrešno pretpostavljenom nacionalnom osnovu. Odbijam da svaki put govorim da nisam Albanac kao da je loše i ružno biti isti. Jasno mi je da je u nas najveća socijalna distanca prema našim sugrađanima i susedima, ali taj mulj u koji me uteruju, uglavnom, lažni nalozi smrdi nečoveštvom i meni tu nije mesto.


Blok je ok! Međutim, botovi podstiču druge, naloge realnih ljudi da svoju mržnju i netrpeljivost dodatno iskazuju. Psihologija mase nam kaže da će se ljudi radije ponašati kako se većina ponaša. Tako, ako su stotine komentara negativni, vulgarni ili netrpeljivi, motivisaće druge da se pridruže ili će demotivisati neke da postave nešto pozitivno kako se ne bi našli na udaru bljuzge i tu se gubi dijalog.


Vulgarne poruke neću citirati, ali monstruozne poruke poput daće bog da te zakači neki rak, pobiću ti familiju, znam ti sestru, kozojebu, izrode crkni, odgajili smo te da nas ujedaš, šiptarski narkodileru i decu nemao, su kao dobar dan. Nisu ni narodni poslanici ostali dužni, pa me je poslanik SNS Miloš Banđur posavetovao da se iselim iz zemlje, ako mi se ne dopada u Srbiji, Marijan Rističević tvrdio da radim protiv države preko homoseksualnih veza, a potkačio me i Vladimir Đukanović.


Sve ovo može da se svrsta i u internet maltretiranje. Kao osoba koja se bavi javnim poslom veća je tolerancija na ove bljuvotine koje stižu meni. Međutim, nemaju svi odgovarajuće veštine da se nose s ovim pritiskom. Ovakve i mnogo gore poruke stižu svakodnevno na svim mrežama na kojima sam aktivan. Argument da se isključim s istih i mirna Bačka, nije primenjiv. Teme kojim se bavim, za koje sam se školovao i posvetio sedamnaest godina karijere su ljudska i manjinska prava, politička odgovornost vlasti, borba protiv ekstremizma i regionalno pomirenje i one zahtevaju javno delovanje, uključujući društvene mreže.


Verujem da je bolje zabraniti botovanje zakonom i stože kažnjavati dve stvari. Prvo, da se fiktivno zaposleni u državnoj službi koriste za stranačke aktivnosti i drugo, da se koriste kompjuterski programi za masovno vređanje, bljuvotinu i narušavanje demokratskog dijaloga. To je posebno važno u izbornim godinama.


Vreme je da se više posveti pažnja delovanju stranaka na internetu jer će se borba u onlajn svetu sve više voditi kao i u realnom, ako ne i gore, a nisu samo akteri iz Srbije uključeni. Do tada, blok, mjut i report za sve što nema ime i prezime, fotografiju ili smrdi na bota, a vređa, omalovažava i truje.

192 views0 comments

Recent Posts

See All