U susret parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji
U poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, duh demokratije u Srbiji gušen je enormnim strahom koji je prožeo sve segmente društva. Ovaj strah nije proizvod slučajnosti, već rezultat sistematskog zloupotrebljavanja vlasti od strane vladajuće većine pod vođstvom Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Privatizacija državnih resursa dovela je do tačke gde čak ni nabavka toalet papira za osnovnu školu u Crnoj Travi nije moguća bez amina od strane "delegiranog moćnika" unutar političkog koktela.
Naim Leo BEŠIRI - Institut za evropske poslove
Verovali smo da smo nakon svrgavanja Miloševića i uspostavljanja krhke, slabo perspektivne demokratije postigli slobodu izbora. No, u proteklih deset godina svedočili smo, gotovo nepomično, urušavanju institucija, što na kraju ozbiljno dovodi u pitanje samu suštinu slobode izbora.
Kada je Vučićeva vlast formalno dozvolila grčkom tajkunu da stekne vlasništvo nad dve nacionalne frekvencije, kao protivuslugu smo svedočili skidanju Olje Bećković s nacionalne frekvencije i najuticajnijeg političkog programa gde su se sukobljavali vlast i opozicija. Nakon tog događaja, emisija u kojoj se susreću vlast i opozicija je nestala, iako je Utisak nedelje obnovljen na kablovskoj televiziji. Kratkoproračunati potezi demokrata pre toga, u njihovom nastojanju da se obračunaju s pravosuđem, rezultirali su Vučićevim obećanjem da će čak i onim sudijama i tužiocima pod sumnjom za kriminal i korupciju vratiti posao pod uslovom da uzvrate poslušnošću.
Preuzimanjem kontrole nad nacionalnim frekvencijama i kroz zloupotrebu javnih resursa za finansiranje propagandnih pamfleta u vidu dnevnih novina koje se prodaju ispod stvarne vrednosti, potpuna dominacija narativa postignuta je i putem okupacije podobnih poslušnika na RTS-u i postavljanjem političkih pijuna u sada već nepostojeću agenciju za regulaciju elektronskih medija. Na taj način, kontrola nad medijima i pravosuđem postala je apsolutna, čime se onemogućuje izveštavanje o korupciji, organizovanom kriminalu i drugim ozbiljnim optužbama koje dolaze od ograničenog broja medija, opozicije, stručnih organizacija i građanskih udruženja.
Politička postavljenja protežu se od ministarskih položaja i upravljanja javnim preduzećima do imenovanja direktora škola i naučnih instituta. Nema javnog funkcionera ili službenika koji nije obećao lojalnost određenom pojedincu, gde je poslušnost postala važnija od stručnosti. Kao rezultat, skandali se redovno pojavljuju zbog lošeg vođenja, malverzacija, nekompetencije i primitivizma, a zahtev za poslušnost se proširio i na članove porodica i prijatelje držanih službenika.
Tamo gde nije bilo moguće pronaći poslušnike, radna mesta su ugašena, a u nekim slučajevima, kao što je imenovanje direktora policije, prošlo je gotovo dve godine bez imenovanja odgovarajuće osobe. U situacijama gde se sumnja u privrženost, pojedinci su ostavljeni u statusu vršioca dužnosti beskrajno, suprotno zakonu, što rezultira time da danas tri četvrtine rukovodećih mesta u državnim organima drže osobe u takvom statusu, kršeći zakonske norme.
Pored toga, potpuna kontrola nad javnom upravom započeta je momentom kada je radno vreme svim zaposlenima u javnoj upravi, koji broje nekoliko stotina hiljada, promenjeno sa devet ujutru na sedam, bez ikakve analize i uz obrazloženje da se ima dovoljno vremena za majkinu kašiku. Kasnije su na rukovodećim mestima često postavljeni najlošiji među nama što je rezultiralo i egzodusu stručnih i onih s integritetom.
Rezimirano, vođena ličnom intuicijom bez strategijskih odluka, težnjom za ličnim bogatstvom na štetu javnog budžeta i standarda građana, vladajuća elita koja obiluje neznanjem, prostaklukom, lopovlukom i bahatošću srušila je ono malo institucija koje su se trudile izgrađivati od petog oktobra pa nadalje, a trenutna situacija ukazuje na nepovratne posledice. Ključna grupacija koja može zameniti ovakvo stanje je opozicija oko Srbije protiv nasilja, a figura koja može biti ključna jeste Ivica Dačić.
Dugogodišnje ponižavanje od strane Vučića dovelo je Ivicu Dačića do trenutka kada je, spušten na nivo predsednika skupštine na kratko, uspeo da se vrati u politički fokus tokom ruske invazije prošle godine kada je oteo deo Vučićevog izbornog kolača. Dačić danas ponovno preuzima ključnu ulogu kao neophodan faktor za održavanje vlasti, bez čega SNS ne može opstati.
Međutim, u ovoj kampanji, Vučić ne dopušta SPS-u da se približi magičnim procentima koje su godinama sanjali na Studentskom trgu. Deset posto, koje Vučić obara aferama oko Bajatovića i prošle godine oko Ružića, postaje ključno taktičko pitanje. Međutim, Dačiću su najvažnije pare, i više puta je najavljivao da će postati premijer, što je gotovo sigurno nakon ovih izbora.
Ipak, Vučić ima na raspolaganju, pre svega nelegalne, sve finansijske resurse sveta da Dačiću i njegovom krugu obezbedi udoban život, a opozicija, za sada, nema adekvatnu ponudu za Dačića. Ukoliko bi Srbija protiv nasilja približila SNS koaliciji na republici i imala priliku da formira vlast u Beogradu bez SPS-a, Dačić bi imao šire mogućnosti izbora, a njegova ucenjivačka moć bila bi jača.
Postavljam sumnju u mogućnost promene jer se trenutno ne nazire trenutak za smenu vlasti. Raznolika grupacija okupljena oko Srbije protiv nasilja ne pruža jasne odgovore na ključna pitanja, čime postaje nejasan izbor građanima i irelevantan faktor u međunarodnim razgovorima. Kada su u pitanju odgovori SPN na pitanja o Kosovu, regionalnoj saradnji, sankcijama prema Rusiji, NATO-u i reformama usmerenim ka članstvu u EU, jednostavno rečeno, nisu ubedljivi.
Uprkos izazovima, udružena opozicija je postigla nešto značajno i zaslužuje svaku pohvalu. Omogućila je mnogim ljudima da se oslobode straha i hrabro istupe u javnosti, izražavajući svoje nezadovoljstvo. Muči ih nepravda, korupcija i kriminal koji im odnosi budućnost njihove dece. Njih uznemirava bahata, bezobzirna i vulgarna vlast koja bez posledica ugrožava njihove živote. Boli ih što su cene otišle daleko iznad plata i penzija koje odavno nisu dovoljne za dostojan život. Sputava ih Vučić, njegova bezobraznost, nekompetentnost, kukavičluk i osećaj izdaje. Argumenti o smeni Vučića, formiranju prelazne vlade i održavanju novih izbora koji poštuju pravila i fer igru su opravdani i ostaju relevantni.
Jedno je sigurno, svako s pravom glasa ima priliku da u nedelju 17. decembra od sedam do 20 časova na svom izbornom mestu jasno poruči izbornim listama svoj stav o tome šta su radili pre i šta su obećali da će uraditi. Imamo priliku da im pozajmimo glas na određeno vreme i da ih držimo odgovorne kasnije. Važno je glasati za onu opciju koja će imati priliku da napravi promenu i za to je potrebno da budemo lišeni straha. Zato pozivam sve one koji se u svojim životima sreću s raznim licima jedne te iste nepravde i bahatosti da prevaziđemo sopstvene strahove i nepoverenja i da se udružimo u borbi za drugačiju Srbiju.