top of page
Search
  • Writer's pictureNaim Leo BEŠIRI

Javno mnenje u Srbiji o Kosovu: transformacije i nedoumice

U poslednjih osam godina, dinamika javnog mnjenja u Srbiji i percepcije o pitanju Kosova prolaze kroz značajne transformacije koje su rezultat kompleksnih političkih, socijalnih i regionalnih faktora, ali i evropske prilike i rat u Ukrajini. Političari i mediji, svojim naslovima i pristupom temama, igraju ključnu ulogu u oblikovanju ovih stavova, često dodatno zaoštravajući ili ublažavajući postojanje podela među građanima. Kada gledamo rezultate istraživanja, neretko deluje da više merimo stepen propagande vlasti, nego stavove građana kojima hronično nedostaju politička odlučnost i blagovremene i istinite informacije.


Naim Leo BEŠIRI - Institut za evropske poslove / Sndreja Damjanović


U fokusu ove analize biće istraživanje ključnih trendova i obrazaca u stavovima građana Srbije prema pitanju Kosova. Podaci korišćeni u istraživanju potiču iz redovnog istraživanja javnog mnjenja sprovedenog od strane Instituta za evropske poslove u saradnji sa NinaMedia Research (2016 - 2022.) i Smart Plus Research tokom 2023. godine. Očekuje se da će ova analiza pružiti dublji uvid u evoluciju stavova građana Srbije o Kosovu, uzimajući u obzir kompleksne uticaje medija i političkih figura na formiranje tih stavova.


Percepcija gubitka Kosova


Prema stavovima ispitanih, 46% smatra da je Kosovo izgubljeno, trećina njih suprotstavlja se tom gledištu, a petina zauzima uzdržanu poziciju u vezi sa statusom Kosova. Izraženiji trend stava gubitka Kosova primetan među ženama i ispitanicima u dobi od 30 do 44 godine. S druge strane, osobe starije od 60 godina su sklonije zadržavanju nade u vezi sa Kosovom.


Proučavajući rezultate u kontekstu prethodnih istraživanja, nije primetan značajan porast u uverenju da je Kosovo izgubljeno, dok je suprotan stav, tj. uverenje da Kosovo nije izgubljeno, opalo za 12% u odnosu na 2018. godinu, kada je prvi put analizirano ovo pitanje.


Na pitanje da li smatraju da je ostvarivo da Srbija ponovno ima punu kontrolu i suverenitet na Kosovu, 45% ispitanika odgovara odrično, dok 32% izražava potvrdan stav. Stariji od 45 godina uglavnom su skeptični u vezi s mogućnošću suvereniteta Srbije na Kosovu, dok mlađa populacija češće deli suprotan stav.


U poređenju s podacima iz 2018. godine, mišljenja o ostvarivosti potpune kontrole i suvereniteta Srbije na Kosovu su se promenila. Tada je 42% ispitanika smatralo da je to moguće, dok je 45% verovalo da nije, a 13% nije znalo kako da odgovori. Muškarci, ispitanici mlađi od 30 godina, i oni sa završenom osnovnom školom u većoj meri su tada smatrali da je ostvarivo da Srbija ponovno ima suverenitet. Razlike između ova dva vremenska perioda sugerišu na promene u percepciji i stavovima građana Srbije u vezi s ovim pitanjem tokom vremena, ali se postavlja pitanje zbog čega?


Stavovi o priznavanju nezavisnosti: generacijske razlike


Pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova i dalje ostaje centralno i svedoči o dubokim podelama u stavovima ispitanika. U posmatranom periodu, primećen je porast očekivanja da će sadašnja Vlada Srbije priznati nezavisnost Kosova. Trenutno, 32% ispitanika veruje da će doći do tog priznavanja. Ovi stavovi dominiraju među muškarcima, osobama uzrasta 30-44 godina, onima sa visokim obrazovnim nivoom i stanovnicima Beograda.


Kada uporedimo ove podatke sa situacijom iz 2019. godine, primećujemo značajne promene u percepciji. Tada je više od polovine ispitanika (54%) smatralo da tadašnja vlada neće priznati nezavisnost Kosova, a ovakav stav najčešće su iznosili stariji od 60 godina i stanovnici regiona Zapadna Srbija sa Šumadijom. Sa porastom nivoa obrazovanja, opadao je broj ispitanika koji su smatrali da vlada neće priznati nezavisnost Kosova. Tada je 27% ispitanika verovalo da će vlada priznati nezavisnost, dok 19% nije znalo odgovor na ovo pitanje.


Demografski i obrazovni faktori značajno utiču na oblikuje stavova o nezavisnosti bivše pokrajine. Ipak, uprkos naporima vlasti da deklarativno ublaži stavove većine, evidentno je da je percepcija o nezavisnosti izuzetno čvrsta. Bez otvorenih razgovora o događajima tokom devedesetih, jasnom identifikacijom odgovornih strana, i preduzimanjem koraka ka rešavanju posledica rata, čini se da će teško doći do drastičnih promena u stavovima građana po ovom pitanju. Čak i u slučaju pokretanja kampanje od strane vladajuće većine, kako neki predlažu, izgleda da će duboko ukorenjeni stavovi ostati nepromenjeni.


Predlog o podeli Kosova, koji su predstavili predsednici Vučić i Tači, susreo se s odlučnim protivljenjem Nemačke i niskom podrškom građana Srbije, što je dovelo do povlačenja predloga. Istraživanje iz 2016. ukazuje da samo trećina građana podržava ideju o podeli, dok bi 56% bilo protiv, a 11% je ostalo neodlučno. Zanimljivo je primetiti da su ispitanici stariji od 45 godina u većoj meri izražavali saglasnost sa idejom podela Kosova. Takođe, sa porastom stepena obrazovanja, povećavao se broj onih koji su smatrali da bi trebalo razmotriti opciju podele Kosova.


Dugo najavljivani i, kako se tvrdi, održani društveni dijalog o Kosovu očigledno je prouzrokovao smanjenje rejtinga predsednika i vladajuće većine, pa je istom brzinom kako je najavljen u Blicu onomad, i ugašen. Tome svedoči i podatak iz istraživanja iz 2019. godine koje naglašava da je čak 93% ispitanika izjavilo da nisu učestvovali u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, dok 4% nije bilo sigurno, a 3% tvrdi da su aktivno učestvovali. Primećujemo da među onima koji su učestvovali, postoji nešto više muškaraca i ispitanika sa nižim stepenom obrazovanja, posebno onih sa srednjom školom kao najvišim stepenom završenog obrazovanja.


Ovi podaci sugerišu da je dijalog bio nedovoljno inkluzivan i da većina građana nije bila uključena u proces. Bez širokih i otvorenih razgovora, teško će se razumeti uzrok problema, a samim tim i predvideti posledice „otimanja 15% teritorije“. Potreba za širem participacijom i transparentnošću u ovakvim dijalozima postaje ključna kako bi se povećalo poverenje u institucije i sam proces, istovremeno omogućavajući širem društvu bolje razumevanje kompleksnosti situacije. Za to je potrebno da se preduzme odgovornost i govori istina.


Evropski put i priznanje: divergentne perspektive


Uslovljavanje priznavanja Kosova za ulazak u Evropsku uniju naišlo je na značajan otpor, pri čemu 70% građana odbacuje ovu ideju. Razlike u podršci ovom uslovu su evidentne među regionima, s Beogradom i Vojvodinom koji češće podržavaju ovu inicijativu, dok ostali regioni i stariji sugrađani izražavaju veći otpor. Povećana neodlučnost, posebno među ženama, ukazuje na složenost razmišljanja o evropskom putu Srbije.


Pored toga, podaci iz 2016. godine dopunjuju ovu sliku, pokazujući da je tada 81% građana izrazilo stav da ne bi podržalo nezavisnost Kosova kao uslov za članstvo u EU, dok bi 11% podržalo, a 8% je bilo neodlučno. Muškarci su češće bili protiv priznavanja nezavisnosti, kao i osobe starije od 45 godina. Takođe, pokazalo se da priznavanje nezavisnosti Kosova i pozitivan stav o tome raste sa porastom stepena obrazovanja.


Povezivanje nezavisnosti Kosova s članstvom Srbije u EU rezultat je propagande desno orijentisanih struktura u Srbiji, koje ne podržavaju put ka reformama i evropskom članstvu. Od vremena Koštunice, EU se krivi za nezavisnost Kosova bez samokritike i analize događaja koji su doveli do NATO bombardovanja. Postavljanje znaka jednakosti između NATO-a i EU nije slučajno, ne samo zbog sličnosti u članstvu, već i zbog dela javnosti koje negativan odnos prema NATO-u želi preneti na EU kako bi osujetilo reforme i odvratio Srbiju od članstva. Ovi napori su, barem za sada, uspešni.


Referendum o nezavisnosti


Stavovi građana prema potencijalnom referendumu o nezavisnosti Kosova pokazuju izraženu polarizaciju, s 57.7% onih koji bi glasali protiv, što je drastično manje u odnosu na pre četiri godine. U ovom kontekstu, primećen je opadajući trend protivnika nezavisnosti Kosova tokom istraživanog perioda, naročito od marta 2019. do maja 2023. Muškarci su češće izražavali protivljenje, dok su žene i stariji sugrađani skloniji neodlučnosti ili odsustvu glasa.


U poređenju s podacima iz 2019. godine, situacija se značajno promenila. Tada je, prema istraživanju, 74.5% građana izjavilo da bi glasalo protiv na referendumu o nezavisnosti Kosova. Zanimljivo je napomenuti da su muškarci, građani stariji od 45 godina i ispitanici sa osnovnim i srednjim obrazovanjem u većoj meri izražavali protivljenje.


Kada su čvrsti stavovi građana u pitanju, vlast ne želi da negativne promeni instantno u pozitivne već se informisanjem građana, dijalogom i promidžbenim programom aktivno radi na neutraisanju negativnih stavova kako bi se, kada dođe vreme, pretvorili u pozitivne. Za sada im, bar u ovom pitanju, ide dobro.


Planovi Vlade i predsednika: nedostatak informisanosti i očekivanja građana


Gotovo 80% građana nije upoznato s planom Vlade o Kosovu, dok manji procenat zna za plan predsednika Vučića. Odbijanje gotovo polovine građana da podrži plan predsednika Vučića, koji bi doveo do stabilnosti i poboljšanja životnog standarda, uz priznavanje nezavisnosti Kosova, odslikava nekoherentnost političkog tela SNS-a, što deluje da deo opozicije želi da iskoristi na sledećim izborima. Razlike među regionima, polom i uzrasnim grupama dodatno doprinose političkoj heterogenosti, a značajnih promena u stavovima nema te su zaključci isti kao i kod dijaloga, nema informacija, nema podrške. Ovi stavovi sugerišu da građani očekuju odlučnost vlasti, ali da im se najverovatnije ne bi dopala realna opcija.


Građani žele mir


Tri četvrtine anketiranih podržava ideju o postizanju trajnog mira sa Albancima na Kosovu. Mlađa populacija i građani Beograda izražavaju veći stepen otpora, za razliku od najstarijih koji se češće zalažu za uspostavljanje trajnog mira. Takođe, iz regiona Istočne i Južne Srbije dolazi najmanji broj protivnika ove ideje. U poređenju s prethodnim istraživanjima, nije primećena značajna razlika u raspodeli odgovora na ovo pitanje što sugeroše da ogromna većina ne želi nikakve sukobe i želi mir iako nisu spremni da plate cenu pogrešnih političkih odluka u poslednjih nekoliko decenija.


Umesto zaključka


Analiza javnog mnjenja u Srbiji o pitanju Kosova tokom poslednjih osam godina ukazuje na kompleksnost transformacija stavova građana. Politički, socijalni, regionalni, i međunarodni faktori, uz uticaj medija, oblikuju ove stavove. Ključni zaključci iz istraživanja pokrivaju gubitak Kosova, priznavanje nezavisnosti, demografske i obrazovne uticaje, izazove u dijalogu, divergentne perspektive o evropskom putu, stavove o potencijalnom referendumu, informisanost o planovima Vlade, želju za mirom s Albancima, i nedostatak podrške realnim opcijama.


Promene u nekim stavovima i polarizacija ukazuju na dinamiku u mišljenjima građana. Međutim, nedostatak podrške realnim opcijama, izazovi u informisanju, težnja ka miru i ukorenjeni stavovi sugerišu da smo daleko od trajnog rešenja odnosa Beograda i Prištine jer jednostavno „teren“ nije pripremljen, bar u Srbiji.


15 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page